Ljudi već vekovima kreiraju odeću, a vez na tekstilu, oslikavanje tkanina i razni oblici štampe na odevnim predmetima sežu u davnu prošlost. Oduvek smo imali potrebu da svoju odeću ulepšavamo i ukrašavamo bojeći je i stvarajući na njoj otisak simbola koji su nam važni i imaju veze sa našim poreklom, pripadnosti, religijom, kulturom ili jednostavno iz estetskih i dekorativnih razloga.
Izbor štamparske tehnike pre svega zavisi od kompleksnosti izrade, količine i namene odevnih predmeta, a na kraju i od same preferencije kupaca.
U ovom tekstu ćete saznati koje su to najpopularnije tehnike kada je u pitanju štampa na odeći u 2022. godini. Pozabavićemo se i time koja tehnika štampe odgovara kojim namenama, koja od njih je najisplativija, a koja najpostojanija.
Ovde ćemo vam predstaviti štamparske tehnike kao što su:
- DTG štampa
- Sito štampa
- Sublimaciona štampa
- Fleks i flok
- DTF
- Digitalni vez
Koja tehnika štampanja na odeći je trenutno najtraženija?
Proteklih godina je svakako DTG štampa postala tražena tehnika “o kojoj se priča”. Kupci se javljaju sa zahtevom za DTG štampom iz razloga što su čuli da je najsavremenija i da je veoma kvalitetna.
Kada su u pitanju razlike u tehnikama štampe, mora se znati da veliki broj njih nije međusobno zamenjiv. Za određeni print u većini slučajeva nije moguće prepustiti kupcu odabir tehnike štampe, već ona zavisi od kompleksnosti zahteva. Treba znati da svaka tehnika ima svoju svrhu za koju je ona najbolja.
Tehnike koje su međusobno zamenjive su:
- DTG – Solvent fleks – DTF štampa
- Fleks – Sito stampa – DTG štampa
Na kraju krajeva može se reći da su DTG štampa, vez i sublimaciona štampa najtraženije tehnike u 2022. godini, a to su ujedno i tehnike za koju se opredeljuje najveći broj influensera i dizajnera odeće koji sarađuju sa MKO clothing.
Koja štamparska tehnika je najsavremenija?
U najsavremenije tehnike štampe spadaju DTG (direct to garment) i sublimaciona štampa. Sublimaciona štampa se primenjuje samo na belom poliesteru i predstavlja veoma popularan vid štampe. Najzastupljenija je na serijama dresova i sportskih majica, ali i na predmetima namenjenim za poklon ili u promotivne svrhe kao što su čaše, šolje, maske za mobilne telefone, itd. Kod ove tehnike dizajn se najpre odštampa na subli-papir pa se termo-transfer postupkom otisne na materijal. Sublimaciona štampa je izuzetno pogodna za veoma velike formate i odlikuje se odličnom postojanošću.
Osim njih, u poslednjih nekoliko godina pojavila se i DTF štampa (direct to film), koja koristi sličan princip kao DTG štampa, s tim da ovaj proces podrazumeva da se aplikacija ne štampa direktno na materijalu, več na filmu, odnosno specijalnom papiru, koji se isušuje, pa se takav kasnije termo-transfer postupkom štampa na materijal.
Isto tako, vez tehnika oplemenjivanja odevnih komada koja datira mnogo pre DTG, DTF i sublimacione štampe, u današnjem vremenu je omogućila da proces pripreme i izrade veza traje daleko kraće uz mnogo manje troškove. To se desilo zahvaljujući razvoju najsavremenijih mašina za digitalni vez i novih softvera za izradu “programa” za pripremu za vez. Dok se nekada vez radio isključivo za serije, danas se smatra tehnikom pojedinačne (komadne) izrade.
Vez na odeći: nekad i sad
Kako se počeci štampanja na tekstilu vezuju za Aziju i rezbarenje drvenih šablona, u Evropu je preslikavanje bojenih otisaka došlo u XII veku preko islamskog sveta. Stare metode uključivale su tretiranje materijala indigom uz prethodnu pripremu koja je obuhvatala prelaženje voskom.
Za razliku od štampe, vez je način ukrašavanja tekstilnih i kožnih podloga provlačenjem niti pomoću igle. Vez na odeći datira još iz antičkih vremena kada su stari Egipćani, Asirci, Grci i Rimljani odevne predmete ukrašavali na ovaj način. Dok je danas vez samo ukras, tada je pričao priču o društvenom statusu kojem osoba pripada. U Vizantiji su izvezene komade odeće nosili isključivo pripadnici viših slojeva društva.
Na ovim prostorima je od srednjeg veka vez bio veoma cenjen kao umetnost koja se mogla videti u crkvi i na dvorovima, dok je paralelno postojao i narodni vez. Različite vrste veza, karakteristične za različite geografske oblasti, mogle su se naći na tekstilu u domaćinstvu, narodnim nošnjama, košuljama, kao i tekstilu koji spada u tzv. devojačku spremu koju će žena poneti sa sobom u miraz kada se uda (posteljina, stolnjaci, krpe, zavese, itd.)
Digitalni vez
Danas su mašine za vez izuzetno brze i precizne, a zamisao dizajnera u digitalnom obliku zahvaljujući posebnim programima pretače se u izvezeni šablon na materijalu.
Digitalni vez koristi se na radnim uniformama, kačketima, kapama, majicama, duksevima, sportskim rekvizitima, jaknama, trenericama, itd.
Zašto je sito štampa jedna od veoma popularnih tehnika štampanja?
Sito štampa spada u najstarije tehnike štampe. Nekada su se koristili primitivni ramovi, sita i emulzije, a danas je tehnologija daleko uznapredovala ali je osnovni koncept ostao isti. Boja se pod određenim pritiskom propušta kroz polupropustljivo sito direktno na materijal koji se potom suši.
Ova tehnika štampe koristi se kod veće serijske izrade, dakle nije isplativa za manje serije ili pojedinačnu izradu zbog samih troškova filmovanja i razvijanja sita. Ovu tehniku karakteriše visoka postojanost štampe, zbog samog hemijskog sastava boje kakav jedino omogućuje štampa ovom tehnikom.
Koje su prednosti digitalne štampe u odnosu na starije tehnike?
Osnovna prednost digitalne nad tradicionalnom štampom ogleda se u brzini štampe i koloritu koji DTG printeri omogućuju.
Pored toga, ova tehnika štampe omogućuje pojedinačnu izradu, odnosno izradu po komadu, dok neke ostale tehnike, poput sito štampe nisu pogodne za to.
Šta je fleks, a šta solvent fleks postupak?
Fleks folija je poliuretanska (PU) jednobojna folija, koja se seče u određenim oblicima pomoću kater mašine. Pošto se iseče (iskatuje) i oljušti, termo-transfer postupkom lepi se na odevni predmet.
Solvent fleks podrazumeva štampu na jednobojnim fleks folijama specijalnim štampačima (ploterima) koji koriste solventne boje. Solventne boje nisu na bazi vode i njihova prednost je što su vodootporne, ne blede na sunčevoj svetlosti i ne skidaju se trenjem.
Dakle, solvent fleks je zapravo oplemenjena fleks folija, kojoj pre “katovanja” prethodi proces štampe, tako da na kraju dobijemo odštampanu foliju koju kasnije termo-transfer postupkom štampamo na odevnim predmetima.
Šta predstavlja flok tehnika?
Flok štampa blisko je vezana za fleks štampu. Proces izrade pripreme, katovanja i štampanja je gotovo isti, jedina razlika ogleda se u debljini folije i teksturi.
Fleks štampa može imati sjajni ili mat efekat, dok je flok štampa plišana na dodir, i može biti duplo deblja od fleks folije.
Sito za seriju odevnih predmeta, DTG za komad
Koja se tehnika radi na pamučnim majicama kada kupac želi unikatan dizajn za poklon nekome? U najvećem broju slučajeva radi se o DTG štampi, zbog kolorita koji ova tehnika obezbeđuje i brizini potrebnoj da komad bude odštampan.
Koju tehniku preporučujemo za štampu na majicama namenjenim za neke veće događaje, timove i slično, kada nam je potreban ne komad nego serija? U ovom slučaju koristi se sito štampa koja je najadekvatnija kada je u pitanju serijska izrada. Inicijalna cena filmovanja i razvijanja sito štampe je velika, ali je utrošak boje mali, tako da svakim dodatnim otiskom, cena po otisku opada i time ova štampa postaje jako pristupačna za velike serije.
Koja tehnika je najzahtevnija, a koja najpostojanija?
Sito štampa je definitivno najzahtevnija, a ujedno i najpostojanija. Proces filmovanja i razvijanja sita traje i po nekoliko sati, dok sam proces sušenja sita potrebnog za štampu traje i do 24 sata. Posebna pažnja se posvećuje procesu kalibracije boje (mešanja i odabira prave nijanse) i procesu “pasovanja” različitih ramova sita kako bi se boje međusobno poklopile ukoliko je štampa kompleksnija. Za razliku od pripremnih poslova, sam proces štampe pri korišćenju ove tehnike nije ništa kompleksniji od ostalih tehnika štampe.
Koja tehnika je najpogodnija za štampu na duksericama?
Sve ponuđene tehnike podjednako su pogodne za štampu kako na majicama tako i na duksevima. Primera radi, vez tehniku daleko je lakše primeniti na debljim materijalima kao što su duksevi u odnosu na tanje materijale kao što su majice.
Kako izbor motiva utiče na tehniku štampe koja će se koristiti?
Pre svega utiču kriterijumi kao što su: kolorit štampe, veličina formata štampe, kompleksnost oblika same aplikacije i materijal na kojem se štampa.
Da bismo vam pojasnili, daćemo vam primer:
Ukoliko se javi kupac koji želi jednu pamučnu majicu sa kompleksnijim printom, punim boja i nepravilnog oblika, nameće se pitanje koju tehniku raditi. Krenućemo redom:
- Da li je pogodna sito štampa? Ne, jer nije u pitanju serijska izrada.
- Sublimaciona štampa? Nije moguće primeniti ovu tehniku, jer materijal koji se koristi nije poliester.
- Jednobojni fleks – flok? Nije moguće obezbediti kolorit, niti “iskatovati” kompleksne oblike i sitne detalje.
- Solvent (printabilni) fleks? Moguće je obezbediti kolorit, ali nije moguće iskatovati kompleksne oblike i sitne detalje.
- Vez? Definitivno nije moguće obezbediti preciznost, kolorit i veliki format štampe.
Dakle, kao jedino rešenje nameće se DTG štampa koja zadovoljava sve prethodne kriterijume. Isti ovakav model bismo mogli da primenimo i na druge zahteve koje dobijamo.
Upoznali smo vas sa nekim od najsavremenijih i najzastupljenih štamparskih tehnika današnjice. Na vama je da odaberete materijal, motiv i namenu i da nam se javite sa svojim željama i zahtevima.
Pišite nam na: dizajn@mkoclothing.rs ili na društvenim mrežama.